Вируси и бактерије нису исти: откријте како их разликовати и третирати
Већина људи има тенденцију да збуњује и мисли када се разболимо да би вируси и бактерије могли бити исти и то није случај. Због тога смо у НатуреВиа одлучили да посветимо један чланак у којем ћемо дати дефиницију сваког од ових микроорганизама како бисмо их разликовали.
Једина сличност између оба је то и вируси и бактерије су микроорганизми и да је тако мало по величини немогуће видјети људским оком, осим ако не користимо микроскоп.
Величина бактерија чак иу случају микроорганизма премашује величину вируса до 100 пута. Вируси су микроорганизми који живе у ћелијама људских бића, што значи да сви имамо вирусе.
Вируси су различитих величина и облика, досежући до најмање мјере од 18 до 20 нанометара, ау милиметру простора може бити и до 50.000 вируса. То значи да се врло брзо дијеле тако што нападају ткива одређеног органа и тако започну инфекцију.
Главни вируси који изазивају прехладе су вируси који се преносе ваздухом када особа која говори говори да има прехладу или прехладу, када кашље или кише.
Ови симптоми и други, као што је слуз из носа, кашаљ, бол у грлу, опструкција носа, проузроковани су преносом вируса кроз ваздух до носа, ждрела или уста и када се та подручја репродукују упале у подручјима које смо раније помињали, развијајући тако уобичајене симптоме прехладе или грипа.
Има их неколико вируса који изазивају катар, као што су респираторни синцитиални вирус, риновирус, аденовирус и вирус грипа.
Међу опсежним светом вируса су и вируса који узрокују гастроентеритисОви вируси су веома чести иу овом случају вирус се шири кроз храну контаминирану лошим руковањем, храном у лошем стању, пљувачком друге особе са вирусом.
Средства за пренос ових вируса су уста, почевши прво кроз уста, желудац и црева и као резултат деловања вируса ови органи постају упаљени и болни изазивајући дијареју и повраћање.
Називи ових честих вируса желуца су ротавирус и ентеровируси.
Неки вируси могу изазвати озбиљне болести као што су вируси који узрокују АИДС и хепатитис.
И какви тестови могу да идентификују тип вируса? Тестови који се спроводе да би се идентификовао тип вируса састоје се од узимања узорака крви, при чему се ствара култура фецеса или слузи.
За разлику од бактерија, вируси се не лијече антибиотицима јер антибиотици нису ефикасни у случају вируса.
Бактерије су такође микроорганизми и мање бактерије могу бити величине већих вируса и производити инфекције у било ком органу.
Бактерије обично утичу или су у једном органу или се такође налазе у органима који су најближи или повезани са истим органом, као што је случај са бактеријском инфекцијом у плућима која може доћи до других сродних органа и близу ње као што су, грло и уши.
Постоје случајеви када се бактерија може наћи само у крви, а ова патологија је позната као бацтеремија. Постоје врло агресивне бактерије које могу изазвати врло озбиљне инфекције до те мјере да су фаталне, као што је то случај код бактерија које се називају менингокока.
Најчешће инфекције узроковане бактеријама су: фарингитис, отитис, упала плућа, менингитис, туберкулоза, уринарна инфекција, инфекција лимфних чворова, гастроентеритис.
Из свих ових информација можемо превести да су бактерије агресивније од вируса и да се у случају бактерија третирају антибиотицима.
Антибиотици које увек треба да препишу лекари зато што неприкладна употреба антибиотика чини бактерије које иначе имамо у нашем телу веома отпорним и када заиста требамо антибиотике, оне ће бити неефикасне.
Када се разлике разјасне, увек треба да запамтимо да се сами не лечимо за било који симптом или сумњу да сте добили било коју болест и да идете код лекара да урадите добар преглед и прописивање одговарајућих лекова за лечење болести. Овај чланак се објављује само у информативне сврхе. Не може и не би требало да замени консултације са лекаром. Саветујемо вам да консултујете свог поузданог доктора.
